Srebrenica .. 20 godina je prošlo a kao da je juče bilo. I kad kažem Srebrenica ne mislim samo na te mrtve koji su tamo. Mislim na sve one koji su nevini stradali u bilo kom ratu na bilo kom kontinentu i u bilo kojoj državi. Za mene je Srebrenica još jedna velika ljudska sramota jer smo svi mi "civilizovani" i "pametni" kao jedina bitna vrsta na ovoj planeti. Pitam se šta bi nam sve životinje rekle kad bi mogle da govore. A mogu i kažu ali ih niko ne sluša.
Znam da će mnogi da komentarišu ovo što ću da napišem i da će verovatno oni plići da me prozivaju ali nije mi bitno. Moram da kažem i bitno je da kažemo svi ne samo ja.Toliko krvi sa svih strana koja vapi za pravdom. Kosovo nikad mirno jer je natopljeno krvlju i nikad se neće smiriti iz istog razloga ko god tamo živeo. Srbija , Bosna , Hrvatska ... Irak, Iran, Palestina ... Irska ... Da ne nabrajam više. Uvek će tu biti ratova i zla.
Lično moj stav o Srebrenici i dešavanjima od 11.07.2015 je jednom rečju neopisiv. Nemam reči za svoje osećanje onoga što sam videla i čula juče.Ostala sam poražena tolikom mržnjom koja ne vodi ničemu dobrom. Razumem da boli, ali koliko Srba je pobijeno i to boli pa niko nikada nije kamenovan u Srbiji zbog toga, niti će nekada biti. Mi možemo da budemo tolerantni ali prema nama niko nije. Sramota za sve žrtve tog surovog i vestački nametnutog rata gde su se ubijali ko je koga stigo zarad sreće i zadovoljstva tih nekih velikih i zarad zataškavanja predsedničkih sranja istih tih velikih. Narod je povodljiv još ako mu ubaciš dozu nacionalizna a učeni smo da " tuđe nećemo , svoje ne damo" dolazi do takvih jezivih scenarija koja dovode do smrti gomile nevinih, što me iskreno podseća na masovno žrtvovanje nekom zarad nečeg.
Ceo život ljude ne delim po veri i naciji, boji kože ili čemu drugom. Delim ih na one dobre i one loše.Dobro su sa kojima mogu da razgovaram o bilo čemu opušteno bez razmišljanja o rečima ili ponašanju a loši su svi oni ostali koji mi apsolutno ne prijaju.Tako da ostalih podela nema. Zbog toga ne razumem dešavanje od tog gore pomenutog dana. Da li je to bilo odavanje pošte nevino stradalima? Za mene nije ! Da li je tu pokazano poštovanje prema tim kostima koje su sahranjene i tog dana? Za mene nije ! Ako pružiš nekom ruku očekuješ da bude prihvaćena ili ne , znači ulog je 50:50. Vučić je to znao ali je ipak iskoristio priliku da se pokloni ne samo senima Srebreničana nego svih onih koji su u tom ratu nastradali i to u trenutku kad su svetski mediji prenosili događaj barem sam ja to tako shvatila. Odlično iskorišćen trenutak ,odlično odabran momenat osim što se nije računalo na smišljeni plan druge strane, ili se nije očekivalo baš ovako. Treba pružiti ruku , treba sagnuti glavu i priznati krivicu i treba oprostiti.Ruka je pružana ali nije prihvaćena. Celom našem narodu je oprošteno kroz samo jedan potez jedne majke koja je okitila Vučića cvetom. Koliko god ga voleli ili mrzeli on nas predstavlja u svetu da nije on bio bi neko drugi ali da li bi imao dovoljno hrabrosti za ovako nešto, ili dovoljno gluposti i ludosti. Kroz taj cvet jedna majka je oprostila u ime svih pobijenih onima koji su okrvavili ruke, ne celom narodu onima koje su zločine počinili a celom narodu je oprošteno samo zato što smo Srbi.
Zašto je u Bosni tako veliki problem i valiki nacionalizam. Pa istorijske činjenice , ne traba vam nikakvo drugo objašnjenje . Koliko je Srba i Hrvata poturčeno za vreme Turaka. Oni da bi se dokazali da su lojalni živeli su u mržnji prema svom narodu i bili gori i od samih Turaka. Sad će neko da kaže o čemu ona priča kad nema pojma. Ovo je čist nacionalizam. Ja vam kažem da nije.Nije nacionalizan jer je tako bilo. Deca njihova su naučena da mrze Srbe i deca njihove dece i tako generacijama jer se nadaju da će tako da iskorene onu krv koja im teče venama. Opet kažem ne mislim na ceo narod isto kao što u našem narodu ima golemog zla ne znači da smo svi takvi. Odatle počinje svo stradanje Srba u Bosni .Ne sudim jer su se tada dovijali da prežive ko je kako mogao i znao, takvo je vreme bilo. Kao što ceo narod ne može da bude kriv za nešto što je uradila nekolicina tako isto ne može da se sudi jednom narodu za nešto što nije uradio ceo narod. Nemamo svi krvave ruke, ne razmišljamo svi o tome kako bi zaklali nekog samo zbog toga što nam je rečeno da se smirimo i spustimo loptu.
Svaka reč koju izgovorimo nas prati kroz ceo život, ali se mržnjom ništa ne rešava. Samo se prave sve gore i gore situacije. Tako je bilo i ovog puta . Za čije babe zdravlje videćemo a ja se nadam da ovo više neće nigde i nikom da se ponovi.
Znam da će mnogi da komentarišu ovo što ću da napišem i da će verovatno oni plići da me prozivaju ali nije mi bitno. Moram da kažem i bitno je da kažemo svi ne samo ja.Toliko krvi sa svih strana koja vapi za pravdom. Kosovo nikad mirno jer je natopljeno krvlju i nikad se neće smiriti iz istog razloga ko god tamo živeo. Srbija , Bosna , Hrvatska ... Irak, Iran, Palestina ... Irska ... Da ne nabrajam više. Uvek će tu biti ratova i zla.
Lično moj stav o Srebrenici i dešavanjima od 11.07.2015 je jednom rečju neopisiv. Nemam reči za svoje osećanje onoga što sam videla i čula juče.Ostala sam poražena tolikom mržnjom koja ne vodi ničemu dobrom. Razumem da boli, ali koliko Srba je pobijeno i to boli pa niko nikada nije kamenovan u Srbiji zbog toga, niti će nekada biti. Mi možemo da budemo tolerantni ali prema nama niko nije. Sramota za sve žrtve tog surovog i vestački nametnutog rata gde su se ubijali ko je koga stigo zarad sreće i zadovoljstva tih nekih velikih i zarad zataškavanja predsedničkih sranja istih tih velikih. Narod je povodljiv još ako mu ubaciš dozu nacionalizna a učeni smo da " tuđe nećemo , svoje ne damo" dolazi do takvih jezivih scenarija koja dovode do smrti gomile nevinih, što me iskreno podseća na masovno žrtvovanje nekom zarad nečeg.
Ceo život ljude ne delim po veri i naciji, boji kože ili čemu drugom. Delim ih na one dobre i one loše.Dobro su sa kojima mogu da razgovaram o bilo čemu opušteno bez razmišljanja o rečima ili ponašanju a loši su svi oni ostali koji mi apsolutno ne prijaju.Tako da ostalih podela nema. Zbog toga ne razumem dešavanje od tog gore pomenutog dana. Da li je to bilo odavanje pošte nevino stradalima? Za mene nije ! Da li je tu pokazano poštovanje prema tim kostima koje su sahranjene i tog dana? Za mene nije ! Ako pružiš nekom ruku očekuješ da bude prihvaćena ili ne , znači ulog je 50:50. Vučić je to znao ali je ipak iskoristio priliku da se pokloni ne samo senima Srebreničana nego svih onih koji su u tom ratu nastradali i to u trenutku kad su svetski mediji prenosili događaj barem sam ja to tako shvatila. Odlično iskorišćen trenutak ,odlično odabran momenat osim što se nije računalo na smišljeni plan druge strane, ili se nije očekivalo baš ovako. Treba pružiti ruku , treba sagnuti glavu i priznati krivicu i treba oprostiti.Ruka je pružana ali nije prihvaćena. Celom našem narodu je oprošteno kroz samo jedan potez jedne majke koja je okitila Vučića cvetom. Koliko god ga voleli ili mrzeli on nas predstavlja u svetu da nije on bio bi neko drugi ali da li bi imao dovoljno hrabrosti za ovako nešto, ili dovoljno gluposti i ludosti. Kroz taj cvet jedna majka je oprostila u ime svih pobijenih onima koji su okrvavili ruke, ne celom narodu onima koje su zločine počinili a celom narodu je oprošteno samo zato što smo Srbi.
Zašto je u Bosni tako veliki problem i valiki nacionalizam. Pa istorijske činjenice , ne traba vam nikakvo drugo objašnjenje . Koliko je Srba i Hrvata poturčeno za vreme Turaka. Oni da bi se dokazali da su lojalni živeli su u mržnji prema svom narodu i bili gori i od samih Turaka. Sad će neko da kaže o čemu ona priča kad nema pojma. Ovo je čist nacionalizam. Ja vam kažem da nije.Nije nacionalizan jer je tako bilo. Deca njihova su naučena da mrze Srbe i deca njihove dece i tako generacijama jer se nadaju da će tako da iskorene onu krv koja im teče venama. Opet kažem ne mislim na ceo narod isto kao što u našem narodu ima golemog zla ne znači da smo svi takvi. Odatle počinje svo stradanje Srba u Bosni .Ne sudim jer su se tada dovijali da prežive ko je kako mogao i znao, takvo je vreme bilo. Kao što ceo narod ne može da bude kriv za nešto što je uradila nekolicina tako isto ne može da se sudi jednom narodu za nešto što nije uradio ceo narod. Nemamo svi krvave ruke, ne razmišljamo svi o tome kako bi zaklali nekog samo zbog toga što nam je rečeno da se smirimo i spustimo loptu.
Svaka reč koju izgovorimo nas prati kroz ceo život, ali se mržnjom ništa ne rešava. Samo se prave sve gore i gore situacije. Tako je bilo i ovog puta . Za čije babe zdravlje videćemo a ja se nadam da ovo više neće nigde i nikom da se ponovi.
Нема коментара:
Постави коментар